Vaše google-ing veštine možete pokazati u svakodnevnom rešavanju slagalice, koje korak po korak vodi ka Google-vom majstorstvu.  Svakog jutra u 12:01 a.m. po istočnom vremenu, možete videti novu slagalicu, kao i odgovor od prethodnog dana.

MALA POMOĆ

Na wired.com postoji prostor za komentare, gde učesnici mogu raditi zajedno i razmenjivati mišljenja. Ukoliko želite sami da otkrijete, NEMOJTE DA ČITATE KOMENTARE!

Takodje, pošto postoji šansa da neko objavi svoj odgovor pre vas, ukoliko želite da potražite informacije bez slučajnog vidjenja nečijeg odgovora, možete da koristite  Google-a-Day site's search tool, koji će automatski da filtrira objavljenje odgovore.

I sad, bez daljeg duženja price, evo današnje slagalice:

1.d4 Nf6 2.c4 e6 3.g3 d5 4.Bg2 dxc4 5.Nf3 Be7. Koji je ECO kod za ovo?

                 Izvor: http://www.wired.com/geekdad/2012/01/agad012612/

Novi izgled Fejsbuk profila koji otkriva kompletnu istoriju aktivnosti korisnika na sajtu, a uskoro će postati obavezan za sve. Aktiviranjem tajmlajna korisnicima se daje rok od 7 dana da "raščistite" svoju prošlost na ovom sajtu, jer uz novi izgled vaši sadržaji iz prošlosti postaju dostupniji drugima.

Dosadašnji korisnici imali su mogućnost da se dobrovoljno prebace na novi izgled sajta, ali će oni koji to nisu učinili uskoro biti automatski prebačeni na njega.

Oni će dobiti obaveštenje da imaju rok od 7 dana da iz svog arhiva odaberu fotografije, statuse i aktivnosti koje žele da podele sa prijateljima, kao i da sakriju one koje žele da zadrže za sebe. 

                                                             izvor: www.24sata.rs

Anonimni su obećali zanimljivu nedelju koju će obeležiti hakerski napadi, a prva na listi kojoj su hakeri uputili božićnu čestitku u svom stilu je američka privatna nevladina agencija Stratfor sa sedištem u Ostinu, država Teksas, specijalizovana za prikupljanje i analizu globalnih obaveštajnih podataka.

Strartfor obezbeđuje svojim klijentima političke, ekonomske i vojne procene koje treba da im pomognu u smanjenju rizika, a izveštaji koje agencija naplaćuje dostavljaju se pretplatnicima usluga Stratfora preko veba, email-ova i video snimaka.

Kako izveštava Associated Press, jedan od učesnika napada na Stratfor izjavio je da je cilj napada bio da se podaci o kreditnim karticama klijenata agencije do kojih je grupa došla prilikom napada iskoriste za krađu miliona dolara kako bi na kraju taj novac bio upotrebljen kao božine donacije.

"Tiho" ažuriranje nije novina. Ovaj koncept ažuriranja brauzera prvi je promovisao Google 2009. godine a nedavno je i Mozilla otkrila da u kompaniji rade na novom servisu ažuriranja Firefox-a koji će omogućiti pozadinsko ažuriranje kao ono koje već ima Google Chrome.

Ovakva praksa proizvođača brauzera smatra se velikim napretkom u bezbednosti na internetu kojim se odgovornost za bezbednot sa korisnika prebacuje na proizvođača brauzera. Ovo samo znači da je Google-ova odluka od pre 3 godine da ne prepušta korisnicima brigu o bezbednosti brauzera bila ispravna s obzirom da je Majkrosoft drugi proizvođač brauzera koji namerava da implementira mehanizam tihog ažuriranja u svoje brauzere.

Noviji brauzeri kao što su Internet Explorer 8 na Windows XP ili Internet Explorer 9 na Windows Vista i Windows 7 doneli su značajni napredak u bezbednosti i otpornost na infekcije malicioznim programima zahvaljujući boljoj arhitekturi, sandboxingu i funkciji filtriranja URL adresa.

Poslovni korisnici neće biti obuhvaćeni ovim promenama jer će njima biti ostavljena potpuna kontrola nad verzijama brauzera koje koriste.

Korisnici koji iz nekog razloga žele da koriste starije verzije brauzera moći će da preuzmu Blocker Toolkit za IE8 i IE9 koji se nalaze na Majkrosoftovom sajtu i koji omogućavaju isključivanje automatskog ažuriranja preko Automatic Update funkcije u okviru Windows Update.

Mehanizam tihog ažuriranja biće pokrenut u januaru 2012. godine i to najpre u Australiji i Brazilu. Korisnici će tako dobiti verziju brauzera kompatibilnu sa operativnim sistemom na računaru, pa će korisnici Windows XP koji još uvek imaju IE6 ili IE7 automatskim ažuriranjem preći na IE8, dok će korisnici Windows Vista ili Windows 7 koji koriste IE7 ili IE8 dobiti najnoviju verziju brauzera IE9.

Do sada je od korisnika tražena dozvola za prelazak sa starije na noviju verziju braauzera čak i onda kada je funkcija automatskog ažuriranja Windows-a bila uključena.

                                                      izvor:  http://www.informacija.rs/

Ona i njen suprug (David Goldberg, CEO SurveyMonkey-a) su podjednako podelili odgovornosti kod kuće i u isto vreme oba njihove karijere imaju prioritet, a ne samo njena.
Pogledajte ovaj ekskluzivni klip u kome gospođa Sandberg govori koje su najvažnije odluke u karijeri, ukoliko hoćete da budete uspešni, i ko pere sudove u njenom domu.

Izvor: http://www.businessinsider.com/sheryl-sandberg-husband-2011-12

Kao prvo, ljudi skoro uvek nose mobilni telefon sa sobom, što znači da mogu odmah dobiti vesti o nekom novom radnom mestu i prijaviti se u "hodu", mnogo brže nego sa laptopa. Vođen tom činjenicom, Android, koji dominira tržištem smart telefona, je najviše korišćen operativni sistem za korisnike koji su u potrazi za poslom.
Na grafikonu ispod se detaljnije prikazuje procenat ljudi koji koriste različite aplikacije za mobilni telefon, pri traženju odgovarajućeg posla.

 Izvor: http://mashable.com/2011/11/27/mobile-jobs-infographic/

Glavna stranica kod Google+ -a - Stream je minimalizovana, dok su na Facebook Home stranici pristuni raznovrsni sadržaji: od oglasa, preko dodataka, do predloga za druge stranice, prijatelje itd. Što se tiče glavne kolone na početnoj stranici, ona je dosta slična, dok se način prikazivanja stranice - kao administratoru ili kao običnom korisniku, kod Google+ nalazi u levom zaglavlju, a kod Facebook-a u desnom. Dodavanje veza, videa, i slika se ne razlikuje u mnogome, osim što Facebook omogućava i dodavanje slika sa korisnikove kamere.
Osnovna razlika izmedju Facebook i Google+ stranice je u administratorskim pravima. Dok Facebook omogućava da više korisnika budu administratori za istu stranicu, kod Google+ jedna stranica se može vezati samo za jednog administratora. Još jedna razlika se može videti kod oglašavanja. Kod Facebook-a, oglas koji se kreira se pokazuje na stranicama drugih korisnika, i vodi do vaše stranice putem Facebook oglašavanja. Google+ se integriše sa Google AdWords u cilju deljenja +1 rangiranja. Ocenu +1 zarađuje vaša reklama sa +1 ocenom koje dobija vaša stranica. Što se tiče informacija o vašem profilu, Google+ nudi samo uvod, kontakt i vezu sa vašim vebsajtom, dok Facebook nudi raznovrsne informacije koje se mogu prikazati na vašoj stranici. Za sada najupečatljivija razlika je veliki broj aplikacija, koje povećavaju funkcionalnost vaše Facebook stranice. Facebook stranica omogućava takmičenja, promocije, ankete, dok Google+ ne pruža usluge za ovakve aktivnosti.

... I da ne možemo bez mobilnih telefona i interneta.

U mnogim kategorijama naša zemlja, blago rečeno, ne briljira. S druge strane, čini se da svaka osoba u Srbiji ima bar dva mobilna telefona i profil na Fejsbuku. U našoj zemlji postoji 10 miliona mobilnih pretplatnika, a ako je verovati reklamnoj kampanji jednog od ovdašnjih operatora, taj broj raste iz dana u dan, za po najmanje hiljadu. Po korišćenju interneta nalazimo se na zavidnom 57. mestu, od 216 zemalja. Prema nekim podacima, danas u Srbiji ima više od 2,5 miliona profila na Fejsu, i još ko zna koliko na ostalim društvenim mrežama.

Može li se, onda, u Srbiji u 21. veku kvalitetno živeti bez modernih sredstava za komunikaciju, ili su te brojke samo pokazatelj da smo previše dokoni i da baš zbog toga često „kiksiramo" u ostalim društveno-ekonomskim segmentima? Kada sam pre desetak dana na ovo pitanje samouvereno odgovorio: „Može!", nisam ni slutio da će me moj dugačak jezik, vazda brži od pameti, još jednom dovesti u nepriliku.

- Super! Ja mislim da ne može, ali ti istraži. Sutra predaješ svoj mobilni telefon, pa živi bez njega nedelju dana - bio je odgovor mog urednika.

Kao neko ko nije na Fejsu, ali se u firmi „proslavio" kada je za sedam dana u Parizu napravio račun za mobilni od 96.000 dinara, možda sam i sasvim nepozvan da se upustim u ovaj eksperiment. Početni entuzijazam, međutim, nije dugo trajao...

Dan prvi: Povratak u XX vek

Jutros sam Marku, uredniku Pressmagazina, svečano predao svoj mobilni telefon bez kojeg bi trebalo da živim narednih nedelju dana. U nastupu nekontrolisanog, ničim izazvanog izliva poštenja, odlučio sam da mu odnesem i modem iz kuće, kako bi svi bili potpuno sigurni da do sledećeg četvrtka neću koristiti ni internet.

Moram da priznam, ne baš najpametnija ideja. Pošto sam pre nekoliko godina uveo IPTV, koji, jelte, malčice gubi na smislu ukoliko nemate i internet konekciju, ispostavlja se da sam svoj dom nehotice lišio još jednog prozora u svet - televizije! Moj brat, razumljivo, nije naročito oduševljen ovakvim razvojem situacije. Unazadio sam porodicu, vratio je u prvu polovinu dvadesetog veka. Nije mi prvi put.

Još u sredu sam obavestio prijatelje da narednih sedam dana neću biti „dostupan" i ostavio im telefone na koje me u tom periodu mogu naći (kućni i na poslu), tako da za sada sve funkcioniše relativno normalno. Možda ovaj eksperiment i neće biti tako veliko iskušenje kao što sam mislio...

Dan drugi: Fantomski ud

Bez telefona sam tek nešto više od 24 časa, ali polako postajem svestan da ću neke navike ipak morati da menjam. Poslednjih desetak godina telefon mi je istovremeno bio i budilnik i sat, čega sam se setio tek jutros, bezbrižno se probudivši sa sat, dva zakašnjenja. Na posao sam, pritom, dodatno zakasnio jer sam ispred lifta čekao desetak minuta da naiđe neko od kolega.

Otkad smo se preselili u novu zgradu, pre godinu i po dana, nekoliko puta sam se zaglavljivao u liftu, pa mi se baš i nije ulazilo bez mobilnog telefona. Razmišljao sam o tome da krenem peške. Radim na sedmom spratu, možda i smršam malo za ovih nedelju dana. Međutim, odbacio sam tu mogućnost, uzimajući u obzir da sam „ostavio" mobilni i internet, a ne pljuge, pa bih verovatno izdahnuo već na trećem spratu. Računam da sam se već dovoljno žrtvovao za dobrobit Pressa...

Ceo dan me je pratilo neko čudno raspoloženje. Možda nije najsrećnije poređenje, ali kao da osećam taj fantomski ud. Dakle, znam da nemam mobilni, svestan sam tog svog „hendikepa", ali moždani centar zadužen za „nove komunikacije" još uvek funkcioniše na 3G mreži, a ne na „halo kartici". Možda sam mogao da reaktiviram stari pejdžer, jedan od simbola devedesetih godina dvadesetog veka, ali nisam siguran da li ta sprava uopšte funkcioniše danas. Stvarno, gde nestade onaj čuveni „Bel Pagette"?!

Na poslu su mi dali zadatke za čiju mi realizaciju, čini se, neće biti potreban internet. Pripremam se dan ranije, intervjuišem sagovornike uz pomoć „stabilnog" telefona, informišem se kod stručnjaka, a ne na Vikipediji. Možda stvarno i prevarimo sistem. U svakom slučaju, predosećam da će sutra na poslu biti zanimljivo.

Dan treći: Nisam konkurentan

Ispostavilo se da nije jednostavno biti novinar u 21. veku, a nemati pristup internetu. Naročito u dnevnom novinarstvu, u kojem je brzina kojom se informacije obrađuju i proveravaju od presudnog značaja. Iako sam dan ranije napravio kostur teksta, ne znam sve detalje aktuelnog Zakona o zaštiti potrošača (koji su mi neophodni kako bi zaokružio priču), niti imam dovoljno vremena da kopam po arhivama Narodne biblioteke. Rešio sam problem tako što sam u poslednjem trenutku pronašao još troje sagovornika, koji su mi protumačili Zakon, ali sam zato probio sve rokove. Ljudi iz štamparije pobesneli, čekao se samo moj tekst...

Neke starije kolege, koje su, što bi rekao pokojni Tirke, „već bili u penziji kad se osnivala 'Politika'", nadobudno i superiorno postavljaju pitanje: „A kako smo mi radili dok nije bilo interneta, dok nije bilo mobilnih telefona?" Pa tako što su vam, uvažena gospodo, tekstovi mahom počinjali sa „Prošle nedelje u Beogradu..."! To danas više ne prolazi. U eri interneta, koji je od sveta stvorio to famozno globalno selo, informacije se šire trenutno. Novine i ovako imaju težak zadatak da pariraju televiziji i internetu, koji su uvek dan ispred.

Uviđam da bih bez interneta i mobilnog telefona mogao da se bavim samo temeljnim (i vremenski dosta zahtevnim) istraživačkim novinarstvom, ili eventualno da pišem reportaže, dakle ono što sam svojim očima video. Međutim, za ozbiljno istraživačko novinarstvo u Srbiji nema novca, dok za reportaže, s druge strane, Press već ima Mihaila Medenicu! Ovakav kakav sam trenutno, bez neta i mobilnog, jednostavno nisam konkurentan. Srećom pa me očekuju dva slobodna dana...

Dan četvrti: Prvi znaci depresije

Prespavao sam polovinu slobodnog dana (stvarno ću morati da kupim taj budilnik). Osećam prve znake depresije i usamljenosti! Juče sam se s drugom dogovorio da zajedno odemo do „kladže", ali nije uspeo da me probudi. Nije imao kredita, pa mi je puštao „signale" na fiksni! Slaba vajda, budući da je dotični u drugoj sobi. Elem, kada sam se napokon digao iz kreveta, uvideo sam da nemam nijedan kontakt van telefonskog imenika u mobilnom telefonu, koji sam predao uredniku na čuvanje. I ono malo brojeva koje sam na brzinu prepisao na papirić, zaboravio sam na poslu.

Čini mi se da živim mnogo jednostavniji, sporiji i, ako mene pitate, dosadniji život bez mobilnog telefona. Nisam aktivan, ne izlazim iz kuće osim ako prethodno nisam napravio detaljan plan gde ću se, kada i s kim naći. Nema mesta improvizaciji. S tim u vezi moram da priznam da uviđam i prvi pozitivan aspekt nemanja mobilnog telefona, na koji su mi ljudi sa sličnim iskustvom ukazali još pre nego što sam se upustio u ovu avanturu. Moji prijatelji sada više vode računa o mom vremenu, znajući da nemam mobilni, pa primećujem da dolaze tačno na vreme.

Ponovo čitam „Majstora i Margaritu", budući da nemam net, a ne bulji mi se u televizor koji sam nekako osposobio da hvata Prvi i Drugi program Javnog servisa. Takođe sam rešio da prekosutra, posle sto godina, pogledam neku predstavu u pozorištu. Tamo ću biti među svojima, jer tamo niko ne koristi mobilni!

Dan peti: Analogni igrač u digitalnom svetu

Gugl je, uistinu, moj najobrazovaniji, najzabavniji i najodaniji prijatelj. A ja sam ga izneverio, odrekao ga se zbog plate... Poznajem profesora Univerziteta u Beogradu koji nikada u ruku nije uzeo mobilni telefon. Zapravo, u stanu u kojem živi nema čak ni fiksni. Možete ga naći u kabinetu, kod komšije na „uslužnom telefonu" ili, ako ste baš bliski, u kafani u kojoj voli da sedi. Ali čak i on koristi internet! 

Nisam ljubitelj društvenih mreža, nemam profil na Fejsu, niti sam sklon „lajkovanju" i sličnim budalaštinama. Pa opet, uviđam da su razmere moje zavisnosti od interneta veće nego što sam mogao da pretpostavim. Poslednjih nekoliko godina muziku slušam isključivo putem Jutjuba. Na netu se obaveštavam, sa njega skidam filmove, serije, šta god mi padne na pamet.

Kad malo bolje razmislim, od kada sam ga uveo, na internetu „živim" isto koliko i u „realnom svetu". Nisam srećan što sam dozvolio sebi da se upecam u tu mrežu. Naročito sada kada me je stigla ona stara kletva - dabogda imao, pa nemao. Već danima se, što bi rekli Ameri, osećam kao analogni igrač u digitalnom svetu. Ne znam šta mi je ovo trebalo...

Dan šesti: „Reci da nisam tu"

Danas mi se desilo nešto što me je vratilo u detinjstvo. Pošto sam konstantno pod utiskom da propuštam stvari, da sam se učaurio i da se svet „dešava" mimo mene, rešio sam da danas budem aktivniji nego inače, da pokušam da završim što više obaveza i vidim što više dragih ljudi.

Plan je bio da sa dvojicom drugara odem na ručak, da nam se kasnije u „Cheers" (lokalni kafić) priključi još nekoliko prijatelja, a da uveče najzad posetim Narodno pozorište i pogledam Nušićevog „Pokojnika". Prethodno je trebalo da odem do Novog groblja, a onda i da na brzinu pozavršavam još neke gluposti koje sam odlagao nedeljama (da platim net i telefon, doduše fiksni).

Onaj zalizani Serž Bramerc, međutim, takođe je imao neke planove za danas...

Mada sam pored kreveta instalirao bakin stari budilnik koji diže iz mrtvih, zbog posete glavnog haškog tužioca Beogradu i podrazumevajućeg haosa u saobraćaju koji je time izazvan - u startu sam svuda kasnio najmanje dva i po sata! Odlazak na groblje nije se mogao odložiti, niti sam smeo sebi da dozvolim luksuz da mi isključe internet sad kad sam nadomak cilja. Do trenutka kada sam „štiklirao" ove dve obaveze, više nije bilo svrhe cimati se u „Cheers", a kamoli na dogovoreni ručak.

Samo što sam ušao u kuću, nervozan, gladan i poprilično izmoren gužvom, zazvonio je fiksni telefon i nije bilo nikakve dileme da je s druge strane žice neko od mojih ispaljenih drugova. Instinktivno, iz malog mozga, bez razmišljanja sam dobacio bratu rečenicu kojom sam se ranije, u eri pre mobilnih telefona, tako obilato služio: „Ako je za mene, reci da nisam tu"...

Tek sada uviđam koliko je, zapravo, moćna ova rečenica, koja je pojavom mobilnih telefona skoro u potpunosti izašla iz upotrebe, barem u mojoj kući. „Reci da nisam tu!" Kada imaš mobilni, ti si uvek tu. Ne vredi ako si nedostupan, niti je isto kada se ne javljaš na mobilni i kada se ne javljaš na fiksni. Sa mobilnim je nekako drugačije. Ili ne možeš, ili nećeš da se javiš. A ovako - jednostavno nisi tu. I mirna Bačka. I čista savest.

Zbog ovoga bih, zaista, mogao da živim bez mobilnog.

Dan sedmi: Nadomak cilja

Sutra mi vraćaju mobilni i ADSL modem. Osećanja su pomešana. Nakon jučerašnjeg iskustva, skoro da sam ravnodušan prema telefonu, dok internet, s druge strane, ne mogu da dočekam. Iako smo u 21. veku, verujem da bih mogao da funkcionišem bez neta i mobilnog, ali nisam toliko siguran da bih opstao u profesiji kojom se trenutno bavim. Možda u nekom mesečnom magazinu.

Nisam pogledao Nušića, ali sam završio „Majstora i Margaritu". Meni dosta.

Šta sam propustio?

Kad se podvuče crta, odnosno uključi mobilni i proveri elektronska pošta - ništa posebno. Poziv na proslavu desetogodišnjice jednog poznatog prestoničkog kluba; otvoreni trening košarkaša Partizana (nasleđe iz prethodne rubrike); desetak drugih, mahom besmislenih SMS poruka, i još toliko onih MTS-ovih „bili ste nedostupni..."; konferenciju o prevenciji abortusa i narkomanije u školama; okrugli sto 11. „Job Faira" i još pedesetak raznoraznih „spamova" na mejlu, od kojih je meni najomiljeniji onaj od indijske kompanije „Godrej properties", u kojem mi žele srećan Diwali, šta god to bilo.

Ako budem imao vremena, pitaću kasnije Gugl. On sigurno zna.

                                                      izvor: http://www.pressonline.rs

Prema najavama iz kompanije, novi News Feed će predstavljati mešavinu starog i najnovije verzije koja je korisnicima dostupna već neko vreme.

Sadašnji News Feed omogućava prebacivanje sa "top news" ("najvažnije novosti") na "recent news" ("najnovije") i obrnuto, a uskoro će svi korisnici na vrhu stranice videti dugme "sort" koje će im omogućiti da izaberu šta žele da vide najpre, najvažnije ili najnovije novosti u svom News Feed-u.

Izmene News Feed-a će biti postepene, što znači da će u narednih nekoliko nedelja biti dostupne svim korisnicima.

Ovo je dobra vest za one koji nisu bili oduševljeni poslednjim prilično radikalnim izmenama u načinu prikazivanja novosti. Oni koji su zadovoljni trenutnim izgledom News Feed-a u kome se najpre prikazuju najvažnije novosti moći će da nastave da koriste aktuelnu verziju.

                                                                    Izvor: www.informacija.rs